Crno je duboko ispod nokta. Toliko duboko da izgleda kao da nikada neće izaći. Kao da nikada i nije bio čist. Nokti su mi ispucali, puni su iskustva, onog neželjenog, neizrecivog. Onog koje se prenosi samo tišinom, večnim ćutanjem jer je sramota reći i jednu reč koja bi mogla da ga opiše na pravi način, raskrinka, pretvori u jasnu istinu svima i svakome. To crnilo je sramotno, toliko sramotno da nije zaslužilo ni da bude zapamćeno kao tajna. To crnilo je tu, ali ne bi smelo nikako da bude. Ne sme ni da se pretpostavi od čega je, kako je došlo između mojih noktiju i na moje prste, niti kada će i da li će izaći odatle. Neke ruke su pravlje od ponosnog rada, neke od mukotrpnog, dugotrajnog i teškog. Neke su se vratile iz rata a neke su se valjale u blatu opijene dečijim osmesima i podvriskivanjima. Neke su popaljivale vatru u kaminima i pećima da bi nekome dragom bilo toplo dok su se pospane vukle da dohvate još jednu cepanicu. Neke su pocrnele od letnjeg sunca na Jadranu, neke od jalove zemlje u okolini Jagodine, a neke od nepispravne pećnice u najnovijem modelu Cady šporeta debelo plaćenog da bi se okolina zadivila bogatstvom nove kuhinje. Moje crnilo nije toliko jednostavno. Niti ga je lako oprati. Niti je vidljivo. Moje crnilo je crnilo. lenjosti, crnilo gubitništva, crnilo straha od uspeha: Moje crnilo je crnilo snishodljivosti i želje da se dopadnem svakom svugde. Moje crnilo je moja sramota. I samo ja znam za nju. 

Trgnuo se iz letargičnog razmišljanja. Sirena na semaforu je kriva za to. Ubacio je u prvu brzinu, dao gas i lagano krenuo automobilom prema popularnog izletištu. Na zadnjem sedištu dvoje dece je pevalo sa majkom hipnotičku pesmu “Moja mama divno priča” davajući savršenu zvučnu podlogu porodičnoj idili. 

Nije mi nešto...Super je! (+14 rejting, 14ocena)
Loading...