Osećam se spokojno. Ili bar mislim. Ili sam umislio. Svejedno, kako god bilo, spokoj nije sigurno emocija. Niti osećanje. Spokoj je vesnik događaja, skorašnjeg dešavanja. Ili samo, možda, imam pogrešno mišljenje, izgrađeno na osnovu nebrojeno loših iskustva i još većeg broja loših odluka. I ma koliko danju bio spokojan noću se menja situacija. Mirno legnem, ali nemirno ustanem. Nekoliko dana mislim da će sve biti u redu, ali onda se ponovo vrate snovi. Snovi o prazniku, snovi o spokoju. Snovi o blaženoj sreći, neupitnoj, neiskvarenoj, čistoj i zdrave boje. Zato mislim da je spokoj lažanoj osećaj koji te ubedi kako si sve prošao. I kako nemaš ama baš ni jedne brige na svetu. I kako si pobedio. Ili je pobeda tu, negde blizu. Suviše ili predalko, to nikada ne znaš. 

Stajao je u sred gužve. Iz haube je kuljao crni dim u uskom, ali ravnomernom oblaku, oblaku koji je nervira i gušio sve nesrećnike koji su se zadesili pored njegovog automobila. Stajao je pored i gledao u nervozne, ljute, kasneće ljude. Psovali su ga bez imalo empatije i obzira, trudeći se da ga što pre zaobiđu. On se naslnio na haubu. Upalio je cigaretu i gledao u dim koji je neprekidno kuljao iz verovatno uništenog motora. Nije uložio ni najmanje napora u zvanje pomoći. Uostalom, šta će mu ponoć sada? Ionako mu ne mogu njemu olakšati situaciju već drugima. A za njih ga nije bilo preterano briga. Verovatno se ništa ne može promeniti ni da se potrudi. Ravnomerno je povlačio i izbacivao dimove, gotovo imitirajući ritam ranjenog automobila. Gledajući napred razmišljao je kako se tog jutra probudio spokojan. A kako se sada sve to srušilo. Ili možda greši živeći jednu novu, nepoznatu, vrstu tog lažnog i zavodljivog osećaja životne lakoće.  

Nije mi nešto...Super je! (+14 rejting, 14ocena)
Loading...