Iz Luksenburga, od specijalnog izveštača : Danas popodne naš najtrofejniji klub počinje sa ovogodišnjom letnjom avanturom. Šampioni  svoj trnoviti put ka grupnoj fazi Lige šampiona počinju u kneževini Luksemburg, maloj, ali bogatoj zemlji gde je, treću godinu za redom, šampion jedini profesionalni klub Dundelanž koji se, pored nacionalnog šampionata, takmiči u drugoj švajcarskoj ligi. Pošto sada svako zna da igra fudbal, a naši klubovi su se više puta opekli sa nazovi amaterima, trener šampiona Rade Pištaljka je oprezan.

–   Dundelanž je slabiji od nas, ali nisu naivni. Imaju dva brazilca i jednog portugalca i napreduju iz godine u godinu. Dobro smo se spremili, znamo im sve mane i vrline i bitno da napravimo dobar rezultat u Luksemburgu kako bi pred svojima navijačima samo potvrdili prolaz u sledeće kolo.

Igrači šampiona su silno motivisani da zavše posao već na nacionalnom stadionu „Žosi Bartel“, ali sigurno je najmotivisaniji Miloš Ćirković. Mali Ćira je pred sam put u Lukseburg saznao da će postati otac. Njegova dugogodišnja devojka Dubravka je trudna, a srećne vesti su najnoviju akviziciju milanskog Intera dočekale u karantinu pred polazak.

– Ne znam šta da kažem…srećan sam, malo se sve desilo iznenada, ali sam sigurno presrećan. 

Ovo je i poslednji meč malog Ćire u dresu voljenog kluba. Nakon prvog kola kvalifikacija on će se preseliti u Inter za još uvek nepotvrđenu sumu. Italijanski sajt specijalizovan za fudbalske transfere „TuttoMercato“ objavio je da je Ćira kupljne za 13 miliona evra.

Stojimo u tunelu. Očekivali bi da se čuje huk sa tribina, da navijači skaču i jedva čekaju da nas vide. Da se tresu tribine od vibracija. Da stadion gori. Ovde je drugačije. Samo tišina. Čujem neku decu kako se smeju. Dečiji smeh samo pravi haos u mojoj glavi. Nisam znao za Dudu. Javila mi je kada smo ulazili u avion. Bila je u Budvi. A ja ne znam kada se to desilo…da ostane trudna. Nisam srećan. A ni nesrećan. Ni tužan. Ne znam šta da mislim. Još uvek. Moram da idem sledeće nedelje. Ne znam ni šta će mi reći Lena. Nismo se čuli od mog odlaska sa koncerta. Duda me samo pozvala i rekla mi da je uradila test. I rekla je da je razgovarala sa svojima i da će je pustiti u Italiju. I moja keva joj je rekla da će živeti sa nama. Dok mi je sve to govorila nisam ništa osećao. Mislio sam da ću biti nervozan. Ili srećan. Ili uzbuđen. Ali ništa. Kao što ništa nisam rekao za novine. Ni za net. Nikome ništa. A već svuda piše. A ne osećam ništa ni prema tome. Samo sam osećao da mi fali Lena. MIslio sam da će me proći kada izađem iz tunela. Evo…sada izlazim….Adidas me ne žulja…dres je do jaja. Svi smo naloženi. Ali ja…osećam da mi se ovo ne radi, da mi se opet ne daju golovi. Osećam da je vreme da odem. Konačno.

Krenula je lopta sa centra. Miki mi je dao dugi pas. Ušao sam u prostor i raspalio. Ušla je odmah, u 15 sekundi. Prilaze mi, skaču po meni, radujemo se svi. Najbrži gol u istoriji kvalifikacija za Ligu šampiona, rekao mi je Piska na poluvremenu. Dali smo još dva komada do tada. Sve je bilo gotovo. A ja sam razmišljao o tom klincu. I o tome da nemam apsolutno nikakav odnos prema njemu.  Klincu koji još nije ni klinaca već nešto, neki oblik koji se pomalja po Dudoinom stomaku. Dok su pevali naše pesme u svlačionici, a Pištaljka objašnjavao taktiku samo sam mislio kako da odem. Što dalje. Onako daleko. Ne u Italiju. Ne u klub. Ne opet na loptu. Samo daleko. Da me ne tapšu po ramenima i teraju da šutiram. Kao sada. Ali, jebi ga, takva je sudbina. Valjda svako zna nešto da radi i to zna da radi najbolje. Drugi znaju da pišu, da računaju, da pevaju ili sviraju. Ili da slikaju kao Lena. I da zajebavaju. Ja znam to : da šutnem loptu. I znam da je šutnem najbolje. A to se ovde ceni. I to više od svega drugog. Kako ćeš da šutneš loptu. I taman kada je počelo drugo poluvereme odlučio sam da im pokažem kako to znam najbolje. Navukao sam jednog, klošar je proklizao i odleteo u reklame. Pa je drugi probao da me polomi, ali sam preskočio nogu. Indijacu! Nemaš pojma. Onda su trojica krenula da me jure, a proturio sam dvojici između nogu! He he pičkice! Evo ga i goša..sada će da padne lob..opaaaaaa..pravo u rašlje! Majmun! Eto ljube me, grle me, skaču opet, svi ovi moji! Pištaljka je presrećan, Blaznavac trlja ruke i već ga vidim kako sa tribina zove Žabare da bi im objasnio kako sam zabio Luksemburžanima. Miki je presrećan jer, budala, misli da ću ako mi najbolji ortak da mu sredim da ide u Italiju. Predsednik trlja ruke dok mu javljaju da bi mu potvrdio Morati kako će da me kupi posle drugog kola. A ja sam dao go. I ništa više. Samo go, kako ga mi zovemo…bez „L“..  Lana mi nedostaje. Duda isto. Ali znam šta ću da uredim. Odmah posle drugog kola. Večeras ću da uzmem knjigu. I da skočim sa mosta. Baš kao oni. A za revanš sam im spremio pravu poslasticu. Eto vidiš, mislim na to, boli me dupe za utakmicu, ali opet me ruše u jedanaestercu. Penal čist kao suza. Sada ću da je razvalim, po pirlovski. Jednu „panenku“. Opa, naravno da je ušlo. Opet se raduju. A još uvek ne znaju šta im spremam. Kako ću da im vratim za sve. I Dudi i Leni i svima. Plače mi se. Ozbiljno mi se plače dok su svi poludeli. Napaljeni me grle i raduju se jer sigurno prolazimo dalje. A ja znam šta će da se desi. Svi misle da je gotovo i da sam otišao. Ali ima još drame u svemu tome. Dok se ne okrenem i pogledam ih sve u oči. I kažem „Zbogom glodari“. Ćira je postao zvezda. Ali ne u onome u čemu vi hoćete. Već kako ja želim. Samo tako. Za kraj evo jedan sa pola terena. Čisto da mislite da ste uspeli, glodari! Jedino što sve ovo : sreća, inat, želja, ne mogu da mi ubiju jedan osećaj, tu ispod jezika. Nedostaje mi Lana. A i Duda. A i sve to što ima u stomaku.

Nije mi nešto...Super je! (+45 rejting, 45ocena)

Loading...