Oduvek sam voleo jun. Vrućine tek počinju. Kao i miris leta. Jun je mi je, oduvek, bio omiljeni mesec. Proleće se još uvek transformiše u leto, a odmor je toliko blizu da ga, baš kao i miris leta, mogu osetiti u nozdrvama. 

Ali ovaj jun je drugačiji. Neizvesniji. Napetiji. Teži. Izgleda mi kao da nesigurnost preuzima komandu nad životom. Kao da nemir i napetost brišu prijatne vesti i miris nadolazećeg leta. Leto, naravno, nadolazi u svakom slučaju, ali bez bezbrižnosti i snova o morskoj obali. Njih, polako, ali sigurno, menjaju košmari o slabosti i nemogućnost da dođem do mirnog i čvrstog sna. Nema ni sunca. Kiše me sprečavaju da mirno spavam što je čudno pošto me ritmički udari kapljice o krov najbrže uspavaju. Ili je, bar. tako nekada bilo. 

Ovaj jun je drugačiji. Čudan. Nesiguran. Ovaj jun će doneti promene. Nisam samo još uvek siguran kakve. Ne želim ni da im se nadam. Samo želim da se vrati jun. 

Otvorio je prozor. Sunčevi zraci su se probijali kroz mrenu sivih oblaka. Promolio je glavu napolje dok ga je jedan retki, zaslepljujući zrak pogodio pravo u glavu. Jutro nije bilo onakvo kakvo je želeo. Ali ni jedno nije takvo već neko vreme. Nadao se da će ovo jutro, ovaj dan, biti drugačiji od ostali. Možda i hoće. Ali sigurno ne danas. 

Nije mi nešto...Super je! (+1 rejting, 1ocena)
Loading...