Gledao sam u biblioteku. Prekrivena prašinom, zaboravom i izgubljenom nadom da će se, možda nekada, vratiti osećaj. Osećaj za uživanje u malim stvarima, osećaj nozdrva koje privlači miris novootvorene knjige, novootkrivene inspiracije ili novouspostavljenog reda stvari u životu i glavi. Manjak discipline ili višak želje za materijalnim dobrima, nisam znao. Ili prosto zamor materijala koji više ne može da izdrži (ili to ne želi) velike želje, nadanja i strepnje spakovane u ograničene kapacitete korteksa.
Gledao sam tako svoju biblioteku. Gledala je i ona mene. Knjiga pored knjige, tačno poređana, sa vekovnom prašinom na njima. Autori, mahom oni koje morate pročitati i oni koji izazivaju neverovatnu radost kada ih pročitate. Knjige, jedna za drugom, neke i u dva reda. Gledao sam nepregledni broj knjiga. Nepregledni niz inspiracije i želje. A mislio samo na prašinčinu koju ne želim da obrišem. Jer me mrzi. Gledajući tako sve te knjige koje sam voleo a koje nikada nisam pročitao (posebno sada kada nemam više ni volje ni snage da sastavim jedan jednostavni e-mail, a kamoli da pročitam dvesta i nešto stranica stilski i narativno upakovanih da me inspirišu i pokolebaju u istom trenutku. Prelazim pogledom preko naslova. I dalje mislim na prašinu. Onda zastajem. Nailazim na ime koje me podseća na prošlost. Na detinjstvo. Aleksandar Fadejev. A.Fadejev. Staljinistički predsednik Udruženja pisaca SSSR-a. Njegove pesme su simbolički kamen temeljac socrealizma u umetnosti. Ništa posebno za inspiraciju. Ali u trenutku mi se vraća sve: pesma u kojoj se pominje, godine koje su prošle, miris reke koja je proticala pored splava, ljudi koji su se gurali, ti koja me ljubiš…A.Fadejev je pobedio. I snažnije ruke od mojih. Izgubio sam. Ne zato što sam dozvolio da me savlada već zato što sam dozvolio da sve zaboravim i setim se baš sada. Dok mi je samo prašina i nepodnošljiva lakoča lenjosti drži u stanju površnog preživljavanja. I ime koje me podseća na prošlost.
Danas, oko 11h, beživotno telo A.F. (80) nađeno je u stanu u centru grada. Stan je verovatno pripadao preminulom, a uzorci smrti se još utvrđuju. Ono što slučaj čini čudnim je činjenica da je pronađen sa knjigom “Mlada garda” u papirnom izdanju kao i da je imao veliku biblioteku koja je, takođe, u papirnom obliku što je veoma čudno za ovo vreme u kome se koriste samo digitalne knjige. Ispod downloadujte vremensku aplikaciju za 2060.
(+11 rejting, 11ocena)
Loading...